Oni koji su bliski Gospodaru tvome doista ne zaziru da Mu ibadet čine; samo Njega hvale i samo pred Njim licem na tlo padaju.

إِنَّ الَّذِينَ عِنْدَ رَبِّكَ لَا يَسْتَكْبِرُونَ عَنْ عِبَادَتِهِ وَيُسَبِّحُونَهُ وَلَهُ يَسْجُدُونَ ۩

Komentar ajeta:

Zato On ovdje hvali meleke, koji Ga se sjećaju neprestano, i danju i noću: "...oni koji su bliski Gospodaru tvome doista ne zaziru da Mu ibadet čine..."  On ih je ovako spomenuo da bismo se mi poveli za njima i kao i oni mnogo činili dobra djela i ibadete. Zato nam je ovdje propisana sedžda - jer se ovdje govori o njihovoj sedždi Allahu Uzvišenom: "...i samo pred Njim licem na tlo padaju". Svi se slažu da je ovo prva sedžda u Kur'anu, koja je propisana i onom ko je prouči i onom ko je čuje. A u hadisu koji Ibn-Madže prenosi od Ebu-Derdaa, a on od Poslanika, s.a.v.s., stoji /353/ da je on ovu sedždu ubrajao među kur'anske sedžde.

Ovaj ajet nema povezanih indeksa