"I, zaista, ti si na velikom (stepenu) ćudoređa"

وَإِنَّكَ لَعَلَىٰ خُلُقٍ عَظِيمٍ

Komentar ajeta:

A uz riječi Uzvišenog:

"I zaista si ti na velikom (stupnju) ćudoređa." Ma‘mer od Katade prenosi (486): "Nakon što je upitana Aiša, r.a., o ćudi Allahovog Poslanika, s.a.v.s., rekla je: 'Kur‘an je bio njegova ćud', tj. ponašao se prema kur’anskim principima. Jedan čovjek iz plemena Benu-Sevad je rekao: (487): "Upitao sam Aišu, r.a.: 'Majko vjernika, reci mi o ćudi Allahovog Posanika, s.a.v.s.' Aiša, r.a., odgovorila je: 'Zar nisi pročitao u Kur’anu:

 'ti si zaista na velikom (stepenu) ćudoređa?!' Rekoh joj: 'Pričaj mi o tome, majko vjernika.' Ona ispriča: 'Pripravljala sam hranu Poslaniku, s.a.v.s., isto to je radila i Hafsa. Jednom rekoh svojoj robinji: 'Idi do Poslanika, s.a.v.s., i - ako je ranije Hafsa donijela hranu - prospi je.' Ispostavilo se da je hrana ranije donesena. Robinja je bacila posudu koja je pala i razbila se. Poslanik, s.a.v.s., već je ranije bio sit. Sakupio je rasutu hranu i rekao: 'Zamijenite…' ili 'Zamijeni…' (prenosilac kod ova dva izraza nije siguran koji je od njih upotrijebljen) 'posudu svojom posudom', i nije rekao ništa više." Smisao Aišinih, r.a., riječi: da je Poslanikova, s.a.v.s., ćud bila sam Kur’an tj. da je njegovo prakticiranje kur’anskih naredbi i zabrana postalo njegova ćud i narav koju je poprimio. [to god bi Kur’an naređivao činio bi to, a što god bi zabranjivao, klonio bi se toga. Allah, dž.š., na ovaj je način Poslanikovu, s.a.v.s., prirodu učinio i oblikovao u veličanstvenu ćud, plemenitost i dobrotu. Podario mu je hrabrost, samilost, razboritost i sve ono što krasi lijepu ćud, kao što se navodi u oba Sahiha od Enesa (488): "Slušao sam Allahovog Poslanika, s.a.v.s., deset godina i nikada mi nije rekao ni 'uh'. Nikada nije rekao za nešto što sam uradio: zašto si to uradio? Ili, za nešto što nisam uradio - zašto to nisi uradio? Poslanik, s.a.v.s., bio je čovjek sa najljepšom ćudi i karakterom. Nikada ne dotakoh svilu, kadifu ili bilo šta drugo što bi bilo nježnije i ljepše od dlana Allahovog Poslanika, s.a.v.s. Nikada ne pomirisah mirisa prijatnijeg od znoja Alllahovog Poslanika, s.a.v.s."

Prenosi Ahmed da je Aiša, r.s., rekla (489): "Allahov Poslanik, s.a.v.s., nikada nije udario rukom bilo kojeg od svojih slugu, bilo koju ženu, niti bilo koga drugog, izuzev kada bi se borio na Allahovom putu. Nikada nije birao i sudio između dvije stvari a da nije izabrao onu koja je lakša i korisnija za opšte dobro. A kada je u pitanju grijeh, zaista je bio najudaljeniji čovjek od grijeha. Nije se nikada svetio za nešto što mu je učinjeno osim ako bi se narušavale Allahove, dž.š., odredbe, a u tom slučaju bi osveta bila radi Allaha Uzvišenog."

Hadisi o ovoj temi veoma su brojni. Ebu-Isa et-Tirmizi o ovome ima djelo pod nazivom "Knjiga o vrlinama Poslanika, s.a.v.s."

Ovaj ajet nema povezanih indeksa