A jedan čovjek,vjernik, iz porodice Faraonove, koji je krio vjerovanje svoje, reče: Zar da ubijete čovjeka zato što govori:Gospodar moj je Allah!, a donio vam je jasne dokaze od Gospodara vašeg? Ako je lažov, njegova će laž njemu nauditi, a ako govori istinu, onda će vas stići bar nešto od onoga čime vam prijeti; zaista Allah neće ukazati na Pravi put onome koji u zlu pretjeruje i koji mnogo laže

وَقَالَ رَجُلٌ مُؤْمِنٌ مِنْ آلِ فِرْعَوْنَ يَكْتُمُ إِيمَانَهُ أَتَقْتُلُونَ رَجُلًا أَنْ يَقُولَ رَبِّيَ اللَّهُ وَقَدْ جَاءَكُمْ بِالْبَيِّنَاتِ مِنْ رَبِّكُمْ ۖ وَإِنْ يَكُ كَاذِبًا فَعَلَيْهِ كَذِبُهُ ۖ وَإِنْ يَكُ صَادِقًا يُصِبْكُمْ بَعْضُ الَّذِي يَعِدُكُمْ ۖ إِنَّ اللَّهَ لَا يَهْدِي مَنْ هُوَ مُسْرِفٌ كَذَّابٌ

Komentar ajeta:

Poznato je da je ovaj čovjek vjernik bio Kopt iz porodice Faraonove, a nije bio Israelićanin.Ibn-Abbas,r.a., kaže: "Nije niko vjerovao iz porodice Faraonove,osim ovog  čovjeka i  žene Faraonove, a taj je čovjek onaj koji je rekao:O Musa, glavešine se dogovaraju da te ubiju/28:20/. On je skrivao svoju vjeru od svog naroda i nije je pokazivao osim u ovom danu kada je Faraon rekao:"Pustite vi meni da ubijem Musaa", i spopala je čovjeka srdžba u ime Uzvišenog, kao  što to stoji  u hadisu: /60/ "Najveći  je  džihad  reći  istinu  pred vladarom tiraninom." I nema veličanstvenije riječi od ove koju je rekao Faraonu:"Zar da ubijete čovjeka zato što govori:Gospodar moj je Allah', a donio vam je jasne dokaze od Gospodara vašeg",  tj.  kako  možete ubiti čovjeka samo zato što govori: "Moj Gospodar je Allah", a predočio vam je dokaz za dokazom o potvrdi onog  s  čim je došao od Istine. A zatim  je nastavio raspravljati i kaže:"Ako je lažov, njegova će laž njemu nauditi, a ako govori istinu, onda će vas stići bar nešto od onoga čime vam prijeti." Znači, ako vam nije pokazao istinitost svojih riječi, pametno je da ga ostavite i da ga ne uznemiravate. A ako je lažac, pa Allah će ga kazniti na dunjaluku i ahiretu; ako bude istinu govorio a vi ga budete zlostavljali, zadesit će vas dio kazne kojom vam prijeti na dunjaluku i ahiretu. I tako nas obavještava Allah, dž.š., o Musau, a.s., i da je tražio od Faraona i njegova naroda blagost  i razumijevanje, u riječima Uzvišenog:"Još davno prije njih Mi smo Faraonov narod u iskušenje stavili, kada im je došao  plemeniti poslanik."  "Ispunite prema meni ono što ste dužni, o Allahovi robovi, jer ja sam vam poslanik  pouzdani. I ne  uzdižite  se iznad Allaha, ja vam donosim dokaz očevidni, i ja se obraćam i svom i vašem Gospodaru da me ne kamenujete.  A  ako  mi  ne  vjerujete  onda  me na miru ostavite." /44:17-21/  Isto je tako rekao Allahov Poslanik, s.a.v.s., Kurejšijama, da ga ostave da poziva Allahove  robove  Uzvišenom  Allahu,  da  se  ne ponašaju loše, i da održavaju rodbinske veze između njega i njih tako što će se sustegnuti od zlostavljanja. Rekao je Uzvišeni Allah:"Reci:  'Ne  tražim  za  ovo  nikakvu  drugu nagradu osim pažnje rodbinske'"/42:23/, tj. da me ne zlostavljate, pa između vas i  mene su rodbinstvo,  i  da  me  ostavite  na  miru  u  pogledu obraćanja  ljudima.Primirje  sklopljeno  na  Hudejbiji počivalo je na ovome, i bila je to očita pobjeda. I riječi Uzvišenog:"Jer  Allah  neće  ukazati  na  Pravi  put  onome koji u zlu pretjeruje i koji mnogo laže", tj. kada bi  bio  onaj  koji  vas  poziva  Allahu  od  onih  koji pretjeruju i koji mnogo lažu, ne bi ga Allah uputio i usmjerio  na  ovo  što  vidite  u  pravilnosti  njegovog poziva i djela i ispravnosti njegovog programa (puta). Zatim je rekao vjernik, upozoravajući svoj narod da bi im  Allah  mogao  uskratiti  blagodati   sručiti  na  njih Svoju osvetu

Ovaj ajet nema povezanih indeksa