Onaj ko im tada leđa okrene - osim onog koji se povuče s namjerom da se ponovno bori ili drugoj četi pristupi - vratit će se natovaren Allahovom srdžbom; prebivalište njegovo bit će Džehennem, a užasno je on boravište
وَمَنْ يُوَلِّهِمْ يَوْمَئِذٍ دُبُرَهُ إِلَّا مُتَحَرِّفًا لِقِتَالٍ أَوْ مُتَحَيِّزًا إِلَىٰ فِئَةٍ فَقَدْ بَاءَ بِغَضَبٍ مِنَ اللَّهِ وَمَأْوَاهُ جَهَنَّمُ ۖ وَبِئْسَ الْمَصِيرُ
Komentar ajeta:
Uzvišeni Allah, prijeteći Vatrom onome ko pobjegne s bojnog polja, kaže: ″O vjernici, kada se s nevjernicima sukobite, a njih nastupa mnogo″, tj. kada dođete do njih, ″leđa im ne okrećite″; tj. nemojte bježati i ostavljati svoje prijatelje. ″...onaj ko im tada leđa okrene - osim onog koji se povuče s namjerom da se ponovno bori″, tj. osim onoga ko se povuče da bi zavarao neprijatelja da pomisli kako on bježi, pa da on krene za njim, a on onda napadne tog neprijatelja i ubije ga - takav nije grješan, ″...ili drugoj četi pristupi″, tj. ako iz jedne čete prijeđe u drugu, kako bi on njima a i oni njemu pomogli - to je dozvoljeno. Ova olakšica odnosi se i na slučaj ako borac bude u jednoj grupi, pa se priključi svome emiru ili glavnom komandantu Imam Ahmed navodi da je Abdullah ibn Omer, r.a., rekao: /367/ ″Bio sam u jednoj grupi koju je Allahov Poslanik, s.a.v.s., poslao u vojni pohod, pa sam se sa nekim ljudima vratio nazad. Upitali smo se: ′šta da radimo, pobjegli smo s bojnog polja i zaslužili Allahovu srdžbu?′ Zatim smo rekli: ′Kad bismo ušli u Medinu!′ Zatim smo prenoćili i rekli: ′Kad bismo se prijavili Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., pa ako bude za nas tevbe, a ako ne bude...′ Tako smo mu došli pred sabah. On izađe i upita: ′šta je sa vama?′ ′Mi smo bjegunci′ - rekosmo, a on nam reče: ′Ne, vi ste oni koji više puta napadaju; ja sam vaša četa i četa svih muslimana!′ Tada smo mu prišli i poljubili ga u ruku.″ Ovo predanje ovako navode i Ebu-Davud, Et- -Tirmizi i Ibn-Mad`e od Jezida ibn Ebi-Zijada, s tim što
Et-Tirmizi nakon toga kaže: Ovo predane je hasen /dobro/, a koliko je nama poznato, prenosi se samo od Ibn Ebi-Zijada. A Ibn Ebi-Hatim na kraju ovog predanja još navodi: ″Zatim je Allahov Poslanik, s.a.v.s., proučio ovaj ajet: ′...ili drugoj četi pristupi.′″ Abdul-Melik ibn Umejr prenosi od Omera, r.a.: ″O ljudi, nemojte pogrešno shvatiti ovaj ajet, jer je on objavljen na dan Bedra. Ja sam četa svakom muslimanu!″ Ibn Ebi-Hatim navodi da je Ibn- Omer rekao: ″...Ovaj ajet objavljen je tačno na dan Bedra, ni prije ni poslije.″ Bježanje sa bojnog polja bez opravdanog razloga veliki je grijeh, jer El-Buhari i Muslim navode u svojim Sahihima od Ebu-Hurejrea, r.a.: ″Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao je: /368/ ′Klonite se sedam stvari koje upropaštavaju!′ Neko upita: ′Koje su to stvari, Allahov Poslaniče?′, a on odgovori: ′činiti širk Allahu, sihr, ubiti osobu koju je Allah zabranio - izuzev one koja to zaslužuje, jesti od kamate, jesti iz imetka jetima, bježanje sa bojnog polja i objeda poštenih i čestitih vjernica.′″ Zato Uzvišeni kaže: ″...vratit će se″, tj. takav će se vratiti ″...natovaren Allahovom srdžbom; prebivalište njegovo″, tj. na Kijametskom danu njegovo mjesto boravka će biti ″Džehennem, a užasno je on boravište″. Neki učenjaci smatraju da je pobjeći sa bojnog polja bilo haram samo ashabima, jer je njima džihad bio farzi-ajn. Drugi kažu da je to bilo haram samo ensarijama, jer su oni dali prisegu na poslušnost i pokornost i u onom što im se sviđa, i u onom što im se ne sviđa. A treći opet kažu da se to odnosi samo na učesnike Bitke na Bedru. To se prenosi od Omera, Ibn-Omera, Ibn-Abbasa, Ebu-Hurejrea, Ebu-Se'ida, Ebu-Nadreta, oslobođenog Ibn-Omerovog roba Nafi'a, jedne grupe tabiina i još nekih. Dokaz im je to što tada nije bilo druge naoružane skupine muslimana osim njihove, kao što je to i sam Vjerovjesnik, s.a.v.s., rekao: /369/ ″Allahu moj, ako ove skupine nestane, niko Te na Zemlji neće obožavati!″ Međutim, sve to ipak ne pobija stav da je bježanje sa bojnog polja haram i ostalim borcima, a ne samo muslimanima Bedra, iako je ovaj ajet objavljen povodom njih. Na to ukazuje i naprijed navedeni hadis od Ebu-Hurejrea, u kojem stoji da bježanje sa bojnog polja spada u velike grijehe, a to je i stav velike većine islamskih učenjaka - a Allah opet najbolje zna.
Povezani indeksi: