Kad su nevjernici srca svoja punili žarom, žarom paganskim, Allah je spustio smiraj Svoj na Poslanika Svoga i na vjernike i obavezao ih na Riječ bogobojaznosti - a oni i jesu najpreči i najdostojniji za to - a Allah sve zna
إِذْ جَعَلَ الَّذِينَ كَفَرُوا فِي قُلُوبِهِمُ الْحَمِيَّةَ حَمِيَّةَ الْجَاهِلِيَّةِ فَأَنْزَلَ اللَّهُ سَكِينَتَهُ عَلَىٰ رَسُولِهِ وَعَلَى الْمُؤْمِنِينَ وَأَلْزَمَهُمْ كَلِمَةَ التَّقْوَىٰ وَكَانُوا أَحَقَّ بِهَا وَأَهْلَهَا ۚ وَكَانَ اللَّهُ بِكُلِّ شَيْءٍ عَلِيمًا
Komentar ajeta:
Allah Uzvišeni govori o mušricima, Arapima Kurejša i ostalima koji podršavaju Kurejše protiv Allahovog Poslanika, s.a.v.s., "...oni su ti koji ne vjeruju", "i brane vam da pristupite Mesdžid - Haramu" iako vi imate veće pravo na njega, on ustvari pripada vama, "...i da kurbani koje vodite sa sobom do mjesta svoga stignu", tj. brane kurbanima da se dotjeraju do određenog mjesta za klanje, a bilo ih je sedamdeset (deva)."...i da nije bilo muškaraca vjernika i žena vjernica", tj. među mušricima koji su skrivali svoju vjeru, koje čak ni vi muslimani ne znate, te bi ih mogli ubiti. Stoga Uzvišeni veli: "koje ne poznajete pa da ih iz neznanja pobili ne biste, te bi vas zbog njih neugodnost zadesila", tj. grijeh i kazna (dozvolio bi vam osvajanje.) "Da bi Allah u milost Svoju uveo onoga koga On hoće", tj. odložio im je kaznu za jedno vrijeme, kako bi se između njih vjernici izdvojili i da bi se mnogo njih povratilo u islam. Potom Uzvišeni kaže:"A da su on bili odvojeni", tj. da su se nevjernici raspoznavali od vjernika među njima,"doista bismo bolnom kaznom kaznili one među njima koji nisu vjerovali", tj. pomogli bismo vam da ih savladate i ljuto poubijate."Kad su nevjernici srca svoja punili žarom, žarom paganskim." Ovdje se misli na onaj moment kada su odbili na početku ugovora napisati: "U ime Allaha, Svemilosnog, Milostivog", te odbili napisati: "Ovo je ono na što se obavezao Muhammed, Allahov Poslanik." "Allah je spustio smiraj Svoj na Poslanika svoga, i na vjernike i na Riječ bogobojaznosti njih obavezao." To čime ih je obavezao jeste "kelimetut-takva" - riječi bogobojaznosti: "la ilaheilla - Allah." Kao što prenose Ibn - Džerir i Abdullah, sin Imama Ahmeda, od Ubejj bin Ka'ba, r.a., da je čuo Allahovog Poslanika, s.a.v.s., kako kaže: /181/ "i obavezao ih na Riječ bogobojaznosti." I to su, kaže: "la ilaheilla - allah."Ovako prenosi Tirmizi i kaže: "Ovo je hadis garib, ovaj hadis ima samo rivajet od Hasana ibn Kuz‘a." Dalje Uzvišeni veli: "...a oni i jesu najpreči i najdostojniji za to", tj. muslimani su ti kojima pripada riječ bogobojaznosti, oni su njeni sljedbenici: "...a Allah sve zna", tj. Allah najbolje zna ko zaslužuje blagodat, a ko kaznu.
DOGAĐAJ NA HUDEJBIJJI I SKLAPANJE SPORAZUMA
/182/ "Krenuo je Allahov Poslanik, s.a.v.s., i velika skupina muslimana put Meke sa odlukom da posjete Kabu i učine umru, ne želeći sukob i rat. Sa sobom su vodili sedamdeset deva određenih za kurbane.Putovali su do mjesta Asfan, gdje ih je susreo Bišr ibn Sufjan el - Ka'bi i rekao: O Allahov Poslaniče, na ovom putu vas očekuju Kurejšije. Izišli su sa ženama i djecom, “obučeni u kože tigrova.” Zakleli su se da nećeš ući u Meku silom nikada. Dobro su se pripremili, a Halid bin Velid sa konjicom ispred svih nalazi se u Kura‘ul - Gammin. Tad Allahov Poslanik, s.a.v.s., reče: Jadni li su Kurejšije, uništit će ih ratovi!... Šta bi ih koštalo da se ne isprečavaju između mene i ostalih ljudi; pa ako me ubiju, to je ono što žele, a ako me Allah nad njima pomogne, ući će u islam... Ako ovo odbijaju i žele samo borbu, onda neka znaju: tako
mi Allaha, neću odustati od borbe za ideju kojom me je Allah zadužio do pobjede ili smrti! Zatim je naredio muslimanima da skrenu u desnom pravcu, između udolina Hamda, u pravcu koji izlazi do Senijjetul - Merara i Hudejbijje, nedaleko od Meke. Kad su konjanici Kurejšijja opazili da su muslimani promijenili pravac, vratiše se Kurejšijjama da vide kako dalje postupiti. U mjestu Senijjetul - Merar zastala je deva na kojoj je jahao Poslanik, s.a.v.s. Neko je povikao:Uzjogunila se deva Allahovog Poslanika, a Poslanik, s.a.v.s., reče: 'Ona se nikad ne joguni, i to nije njena osobina, već ju je zaustavilo ono što je zaustavilo i slona pred Mekom. Tako mi Allaha, ako mi se Kurejšijje obrate kao rođaku, uvodoljit ću im.' Zatim je Allahov Poslanik, s.a.v.s., naredio ljudima da sjašu. Muslimani upozoriše da u dolini gdje ljudi treba da odsjednu nema vode. Tada je Poslanik, s.a.v.s., iz svoje sulice izvadio jednu strijelu i dao je ashabu koji siđe u otvor jednog bunara, pobode je na dno, a voda poteče. Bilo je vode dovoljno svima, čak su i deve napunile svoje grbe. Dok su se odmarali stigla je prva delegacija Kurejšijja, iz plemena Huzaa, koju je predvodio Budejl bin Verka; razgovarali su sa Allahovim Poslanikom, s.a.v.s., želeći saznati razloge njegovog dolaska. Izvijestio ih je da ne želi rat već namjerava posjetiti Kabu, završavajući riječima koje je prethodno rekao Bišru bin Sufjanu. Kad se ovi vratiše Kurejšijjama, rekoše: 'O skupino Kurejšijja,prebrzo ste donijeli odluku o Muhammedu,s.a.v.s. On, uistinu, ne želi sukob, već želi obići Kabu i veličati je kako to njoj i dolikuje." Kurejšije to primiše sa nevjericom. Sa plemenom Huzaa, Allahov Poslanik, s.a.v.s., imao je
posebne odnose. Njemu su se povjeravali i muslimani i mušrici tog plemena, ne tajeći mu ništa što se zbiva u Meki. Kurejšijje na to rekoše: 'Iako je došao s tom namjerom kao što tvrdite, neće u Meku silom ući, jer šta bi tada rekli ostali Arapi.'Te ponovno, kao izaslanika, poslaše Mikreza ibn Hafsa, jednog od sinova Benu - Amira ibn Luejja. Kad ga primijeti Allahov Poslanik, s.a.v.s., reče: 'Ovaj je čovjek prevarant!' Pošto je izložio šta je imao, Poslanik, s.a.v.s., rekao mu je isto ono što je već rekao i prethodnima.Izaslanik se vrati Kurejšijjama i prenese im šta je čuo. Sljedeći izaslanik Kurejšijja je bio El - Hulejs ibn Alkama el-Kenani, prvak Habešija.Kada ga primijeti Allahov Poslanik, s.a.v.s., reče: 'Ovaj pripada narodu što obožavaju žrtvu, zato mu pokažite naše kurbane.' Bio je ganut prizorom. Obilježeni kurbani bili su iscrpljeni od gladi i daljine puta. Kad se vratio, prekorio je Kurejšijje i upozorio ih da nije dopušteno da se onako pati stoka namijenjena za kurbane. Kurejšijje mu rekoše da sjedne, govoreći da je on jedan beduin koji ništa ne razumije.Potom poslaše Urveta - ibn Mes’uda es - Sekafia, koji reče: 'O Muhammede, sakupio si ljude iz raznih plemena i sad sa njima želiš cijepati svoj korijen.Kurejšijje su izišle sa ženama i djecom, ”obučeni u tigrove kože”, i zakleli su se da nećeš ući. A tako mi Allaha, vidim mnoge od
ovih što su s tobom kako su spremni sutra te izdati." Ebu-Bekr, r.a., koji je sjedio iza Allahovog Poslanika, s.a.v.s., ustade i reče: 'Umukni, nitkove jedan, zar mi da ga izdamo?' 'Ko je ovo, Muhammede?', upita Urve. 'Ovo je Ibn Ebi-Kuhafe', odgovori Allahov Poslanik, s.a.v.s. "Da mi nismo ono što jesi, tako mi Allaha, dao bih ti ono što te sljeduje", reče Urve, i dohvati se brade Allahovog Poslanika, s.a.v.s. U tom trenutku El - Mugire ibn Šu’be, r.a., koji se naslanjao na sablju, zaprijeti pesnicom i reče: 'Skloni ruku sa brade Allahovog Poslanika, s.a.v.s., prije nego ti se ona ne vrati.' Nastavljajući sa provociranjem, Urve reče: 'Jadnik, šta ti bi, šta te naljuti?' Allahov Poslanik, s.a.v.s., osmjehnu se, a Urve upita: 'Ko je ovaj, Muhammede?' - 'Ovo je tvoj bratić Mugire ibn Šu'be',reče Allahov Poslanik, s.a.v.s. Urve se okrenu Mugiri, te reče:'Izdajico, do jučer sam smrad iza tebe čistio...' Naposljetku, Allahov Poslanik, s.a.v.s., i njemu je rekao isto što je rekao njegovim prethodnicima. Urve je zadugo posmatrao kako se muslimani ophode prema Allahovu Poslaniku, s.a.v.s.; oko vode iza njegovog abdesta i njegove pljuvačke natječu se, slijede ga u svemu što čini i prate svaku njegovu misao. Potom se okrenuo i otišao. Po povratku se obrati Mekelijama:'O Kurejšije, pohodio sam kraljeve Perzije, Bizantije i Abesinije u njihovim kraljevinama i ostale vladare, ali, tako mi Allaha, nisam vidio vladara da mu je odan njegov narod kao što su Muhammedu odani njegovi ashabi. Vidio sam narod koji ga nikad, nipošto izdati neće. Zato budite oprezni u odlukama. On vam je predložio razuman prijedlog pa ga prihvatite.' Poslije ovoga Kurejšije su Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., uputili Suhejla ibn Amra sa zaduženjem da sa njim, u ime njih, sklopi mirovni sporazum, unaprijed postavivši uvjet da ove godine ne može ući u Meku.Gledajući kako Suhejl ibn Amr prilazi, Allahov Poslanik, s.a.v.s., reče: 'Ovoga puta Kurejšije hoće sporazum, zato šalju ovoga čovjeka.' Usaglasili su se nakon dugih rasprava o svim tačkama. Potom su objasnili sporazum i spremili se za pisanje. U tom trenutku Omer, r.a., skoči uzrujan i dođe do Ebu - Bekra, r.a., i reče: 'Ebu - Bekre; zar ovo nije Allahov Poslanik?', 'Svakako da jeste!' 'A nismo li mi muslimani?', 'Svakako da jesmo!', 'A nisu li oni mušrici?', 'Svakako da jesu!', 'A zašto onda dozvoliti poniženje našoj vjeri?!' Ebu - Bekr tada reče: 'Pokorio sam se njegovoj odluci i njegovom instinktu, jer svjedočim da je on Allahov Poslanik!', 'I ja svjedočim isto!' Zatim je Omer, r.a., došao Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., i rekao: 'O Allahov Poslaniče, nismo li mi muslimani, a nisu li oni mušrici?!' Allahov Poslanik, s.a.v.s., reče:'Vi ste, svakako, muslimani, a oni svakako, mušrici.' Tada Omer, r.a., reče: 'Zašto onda dopustiti da nam se vjera ponižava.'Allahov Poslanik, s.a.v.s., tada reče: 'Ja sam Allahov rob i Allahov poslanik, neću se suprotstaviti Allahovom naređenju, niti će me Allah napustiti.' Potom je Omer, r.a.,često govorio: 'Kad postim, klanjam ili sadaku dajem, želim da me Allah oslobodi grijeha za one teške riječi, iako sam želio dobro.' Allahov Poslanik, s.a.v.s., potom je pozvao Aliju ibn Ebi -Taliba i rekao: 'Piši!' Bismillahir -rahmanir - rahim - U ime Allaha, Svemilosnog, Milostivog'; A Suhejl reče: 'Takvog ne poznajem. Nego piši: 'Bismikellahumme - u Tvoje ime, Allahu', pa Resulullah, s.a.v.s., naredi Aliji: 'Piši: Bismikellahumme - u ime Tvoje, Allahu. Sa ovim se saglašava Muhammed, Allahov poslanik..."; Suhejl ibn Amr ga prekide: 'Da vjerujemo da si Allahov poslanik, ne bismo se borili protiv tebe. Nego piši: Sa ovim se saglašavaju Muhammed, sin Abdullahov i Suhejl, sin Amrov: primirje se uspostavlja deset godina. U tom razdoblju narod će biti siguran i niko nikoga napadati neće. Ko od muslimana iz Meke priđe muslimanima Medine bez dozvole staratelja, bit će vraćen u Meku. Ko priđe Kurejšima iz Medine neće biti vraćen u Medinu. Između nas uspostavlja se međusobno čuvanje, jedni druge nećemo krasti i jedni druge nećemo varati.'" U tačkama ugovora bilo je napisano da onaj ko želi ući u savezništvo sa Muhammedom, s.a.v.s., može to učiniti. A onaj ko želi ući u savezništvo sa Kurejšijama može to učiniti;tako je pleme Huza’a prišlo Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., a Benu - Bekr Kurejšijama.'Ti ćeš se, Muhammede, vratiti ove godine i nećeš ući u Meku, a slijedeće godine možeš sa svojim ashabima ući i ostati u Meki tri dana, sa sobom možete nositi lahko naoružanje, a to su sablje u koricama.' Dok je Allahov Poslanik, s.a.v.s., precizirao tačke sporazuma sa Suhejlom ibn Amrom, pojavi se Ebu - Džundul, sin Suhejla ibn Amra, vezan u lancima, koji je želio prići Allahovom Poslaniku, s.a.v.s.Ne sumnjajući da neće moći ući u Meku, te da Meka neće biti slobodna, kao što im je Allahov Poslanik ispričao da je to sve u snu vidio, ashabi se silno razočaraše kad saznadoše za tačke sporazuma, da se moraju vratiti u Medinu, te da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., pretrpio velika poniženja. Mnogi zapadoše u veliki očaj.U tim trenucima Suhejl primijeti svoga sina Ebu - Džundula, udari ga po licu i reče: 'Muhammede, jesmo li mi okončali ugovor prije nego što ti je ovaj čovjek došao?' 'Da', odgovori Allahov Poslanik. Suhejl ponovno priđe, dohvati Ebu - Džundula za okovratnik i krenu, vukući ga prema Kurejšijjama. Ebu - Džundul gromkim glasom poče zvati: 'O muslimani, zar ćete dozvoliti da budem vraćen mušricima, te da me oni od moje vjere odvrate?!' Ovo je još više rastužilo muslimane. A Allahov Poslanik, s.a.v.s., reče:'O Ebu -
Džundule, strpi se i očekuj nagradu. Uistinu će Uzvišeni Allah i svima potlačenima što su s tobom podariti pomoć i ukazati izlaz. Mi i mušrici potpisali smo sporazum. Mi smo se njima obavezali kao što su se i oni nama obavezali, i mi, uistinu, nećemo obećanje iznevjeriti.' Digao se Omer, r.a., prišao Ebu - Džundulu, i išao pored njega i govorio: 'Strpi se, Ebu - Džundule! Oni su uistinu mušrici, njihovim tijelima protječe pseća krv!' Primicao mu se tako da je Ebu - Džundul mogao dohvatiti vrh njegove sablje, a Omer je poslije pričao: 'Priželjkivao sam da izvuče moju sablju i njome ubije svoga oca. Međutim, on se ipak smilovao svome ocu i tako se to skončalo.' Kada je sporazum bio završen i potpisan Allahov Poslanik, s.a.v.s., klanjao je namaz i u Haremu, a još se dvoumio oko skidanja ihrama. Nakon namaza, ustade i reče: 'O ljudi, koljite kurbane i obrijte svoje glave.' Niko se nije odazvao njegovom pozivu, te je Allahov Poslanik, s.a.v.s., pozvao i drugi put, ali opet niko nije ustao. I treći put je pozvao, ali ni jedan čovjek nije ustao.Allahov Poslanik, s.a.v.s., tada uđe kod svoje žene Ummi - Seleme, r.a., i reče joj: 'O Ummi Selema, šta da činim?' Ummi - Selema odgovori: 'O Allahov Poslaniče, dobro znaš šta ih je snašlo, iziđi i nemoj se obraćati nikome, već otiđi do svoga kurbana i sam ga zakolji, a onda se obrij. Kad to uradiš, vidjet ćeš da će i ljudi uraditi isto.' Iziđe Allahov Poslanik, s.a.v.s., i bez riječi priđe svome kurbanu, te ga zakla, a zatim obrija glavu. Muslimani se ugledaše na Allahovog Poslanika i postupiše kako je i on postupio. Na povratku, na pola puta između Meke i Medine objavljena je sura "El - Feth."Prenosi Ahmed od Musavvira ibn Mahreme i
Mervana ibn e l- Hakema. Ovo je rivajet koji navodi Ahmed, a prenose Junus ibn Bukejr i Zijad el-Bekai od Ebu-Ishaka sličnim rivajetom. Buhari prenosi rivajet od El - Musavvira ibn Mahreme i Mervana ibn Hakema u kom svaki od njih potvrđuje drugoga spomenuvši na početku riječi -"njih dvojica su rekli", a potom navodi tekst hadisa. U rivajetu kod Buharije stoji: /183/ "...potom se Allahov Poslanik, s.a.v.s., vratio u Medinu, te mu je prišao Ebu - Besir, musliman iz plemena Kurejš, koga su mušrici Meke potraživali od Allahovog Poslanika, s.a.v.s., poslavši svojih dvojicu ljudi. Pošto su ga podsjetili na obaveze Ugovora, Allahov Poslanik, s.a.v.s., naredio je da se ashab izruči dvojici mušrika. Krenuli su prema Meki i kad su bili u Zul - Hulejfi, sjedoše da se odmore i pojedu hurme. Ebu - Besir tada reče jednom od njih:'Tako mi Allaha, čovječe čini mi se da ti je ova sablja veoma dobra.' Isuka je drugi i potvrdi: 'Jest, tako mi Allaha, dobra je, probao sam je i osvjedočio se.' 'Mogu li je malo vidjeti'- zatraži Ebu - Besir. Ovaj mu je dodade, a on prihvati sablju, mahnu njome i usmrti ga. Drugi je uspio pobjeći u Medinu, te preplašen utrča u džamiju, a Allahov Poslanik,
s.a.v.s., reče: 'Ovaj čovjek je vidio nešto strašno.' Potom priđe Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., i reče mu: 'Tako mi Allaha, moj drug je ubijen, a ubit će i mene!' Kada dođe Ebu - Besir, kaza: 'O Allahov Poslaniče, tako mi Allaha, Allah je tvoje jamstvo ispunio, jer si mene isporučio njima, ali i mene je Allah spasio od njih.' Tad Vjerovjesnik, s.a.v.s., reče: 'Jadna li mu majka, mogao je rat izazvati da je sa njim bilo još ljudi!' Kad je razumio ove riječi, te shvatio da će ponovno biti izručen Kurejšijama, Ebu - Besir iziđe iz Medine i uputi se ka obali mora. Nedugo iza toga, Ebu - Džundul ibn Suhejl uspije pobjeći iz Meke i sastati se sa Ebu - Besirom. Ubrzo se broj pobjeglih muslimana iz Meke okupljenih oko Ebu - Besira povećao tako da su činili grupu. Kada bi čuli da karavan Kurejšija ide u pravcu Šama, oni bi ga sačekali, poubijali ljude i uzeli plijen. Tako su Kurejšije bile primorane obratiti se Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., preklinjući ga Allahom i rodbinstvom, da pristane na promjenu tačke Ugovora, te da svaki musliman koji pobjegne od njih Allahovom Poslaniku može biti i tamo siguran. Allahov Poslanik je prihvatio njihov prijedlog, da bi potom Uzvišeni Allah objavio: "On je zadržao ruke njihove od vas, vaše od njih usred Meke", do riječi, "žarom paganskim." Ovako ga navodi El - Buhari u jednom od njegovih rivajeta.
Ovaj ajet nema povezanih indeksa