Reci: "Ko vas iz strahota na kopnu i na moru izbavlja kada mu se i javno i tajno ponizno molite: 'Ako nas On iz ovoga izbavi, sigurno ćemo biti zahvalni!'"

قُلْ مَنْ يُنَجِّيكُمْ مِنْ ظُلُمَاتِ الْبَرِّ وَالْبَحْرِ تَدْعُونَهُ تَضَرُّعًا وَخُفْيَةً لَئِنْ أَنْجَانَا مِنْ هَٰذِهِ لَنَكُونَنَّ مِنَ الشَّاكِرِينَ

Komentar ajeta:

Allah, dž.š., ističe milost prema Svojim robovima, govoreći o tome kako ih samo On spašava kada se nađu u bezizlaznoj situaciji, u tminama kopna ili mora. Tj., one koji se zbune kada se nađu usred nepoznatih prostranstava kopna ili valovitog mora - kada zapušu olujni vjetrovi, oni tada upućuju dovu samo Njemu, ne smatrajući Mu nikog ravnim. Kao što Allah, dž.š., kaže: "Kad vas na moru nevolja zadesi, tada nema onih kojima se inače klanjate, postoji samo On..." do kraja ajeta. (17:67) A ovdje Allah, dž.š., kaže: Reci: Ko vas iz strahota na kopnu i na moru izbavlja kada mu se i javno i tajno ponizno molite: "Ako nas On iz ovoga izbavi",  tj. iz ove nevolje, "sigurno ćemo biti zahvalni!"

Ovaj ajet nema povezanih indeksa