Dopušta se odbrana onima koje drugi napadnu, zato što im se nasilje čini - a Allah je, doista, kadar da ih pomogne.
أُذِنَ لِلَّذِينَ يُقَاتَلُونَ بِأَنَّهُمْ ظُلِمُوا ۚ وَإِنَّ اللَّهَ عَلَىٰ نَصْرِهِمْ لَقَدِيرٌ
Komentar ajeta:
Rekao je Ibn-Džerir, prenoseći od Ibn-Abbasa, koji kaže: "Kada je Božiji Poslanik, s.a.v.s., protjeran iz Meke, Ebu-Bekr rekao je: 'Protjerali su svog poslanika, mi smo Allahovi i Njemu se vraćamo. Oni će propasti.'" Ibn-Abbas kaže da je Uzvišeni potom objavio:
"Dopušta se odbrana onima koje drugi napadnu, zato što im se nasilje čini - a Allah je, doista, kadar da ih pomogne." Ebu-Bekr je, neka je Allah zadovoljan sa njim, na to rekao: "Znao sam da će biti borbe, sukoba." To prenosi Ahmed i dodaje da je Ibn-Abbas rekao da je to prvi objavljeni ajet koji govori o borbi. To predanje prenosi i Tirmizi i smatra ga pouzdanim. Ovo upućuje na to da je to medinska sura, odnosno da se radi o medinskoj suri. Govor Uzvišenog:
"...a Allah je, doista, kadar da ih pomogne", tj. u stanju je da Svoje robove vjernike pomogne i bez borbe, ali želi da Mu se pokoravajući ulože svoj trud, kako to Uzvišeni veli:
"Kada se u borbi s nevjernicima sretnete, po šijama ih udarajte, sve dok ih ne oslabite, a onda ih vežite, i poslije, ili ih velikodušno sužanjstva oslobodite, ili otkupninu zahtijevajte, sve dok borba ne prestane. Tako učinite. Da Allah hoće, on bi im se osvetio, ali on želi da vas iskuša jedne pomoću drugih. On neće poništiti djela onih koji na Allahovu putu poginu i On će ih sigurno uputiti i prilike njihove poboljšati, i u Džennet ih uvesti, o kome ih je već upoznao." (47:4-6) Uzvišeni veli:
"Mi ćemo vas provjeravati sve dok ne ukažemo na borce i postojane među vama, a i vijesti o vama provjeravat ćemo." (42:31) O ovoj temi ima dosta ajeta. Ibn-Abbas govoreći o kuranskom ajetu:
"a Allah je, doista, kadar da ih pomogne", kaže: "To je i učinio. Uzvišeni je propisao džihad u najprikladnijem vremenu, jer dok su muslimani bili u Meki, mušrika je bilo mnogo više. Da je muslimanima naređeno da se bore sa mušricima u vremenu kad je broj muslimana bio manji od deset, muslimana bi nestalo." /243/ "Pošto su u noći na Akabi stanovnici Medine kojih je bilo 80 i nešto dali prisegu Božijem Poslaniku, s.a.v.s., rekli su: 'O Božiji Poslaniče, zar nećemo ustati protiv stanovnika ove doline (Mine) u noćima boravka na Mini i pobiti ih?' Božiji Poslanik, s.a.v.s., odgovorio je: 'Još mi to nije naređeno.'" Pošto su mušrici mučili, a onda iz svoje sredine i protjerivali Božijeg Poslanika, s.a.v.s., smišljajući da ga ubiju, progoneći ashabe na sve strane, jedna grupa muslimana će učiniti hidžru u Abesiniju, a druga u Medinu. Kada su se Muhadžiri učvrstili u Medini pružajući Božijem Poslaniku zaštitu, Medina će za njih postati prijestolnicom islama i utočištem u kojem su našli zaštitu. Allah je propisao borbu protiv neprijatelja, a ovaj ajet je bio prvo što je objavljeno o džihadu, o kojem Uzvišeni kaže:
"Dopušta se odbrana onima koje drugi napadnu, zato što im se nasilje čini, a Allah je, doista, kadar da im pomogne."
Povezani indeksi: