I kad izgubiše svaku nadu, odvojiše se ustranu da se posavjetuju. "Zar ne znate", reče najstariji među njima, "da ste se svom ocu Allahom zakleli, a i prije Jusufa upropastili. Neću napustiti ovu zemlju dok mi to moj otac ne dozvoli ili dok Allah u moju korist ne presudi, a On je Sudija najbolji."
فَلَمَّا اسْتَيْأَسُوا مِنْهُ خَلَصُوا نَجِيًّا ۖ قَالَ كَبِيرُهُمْ أَلَمْ تَعْلَمُوا أَنَّ أَبَاكُمْ قَدْ أَخَذَ عَلَيْكُمْ مَوْثِقًا مِنَ اللَّهِ وَمِنْ قَبْلُ مَا فَرَّطْتُمْ فِي يُوسُفَ ۖ فَلَنْ أَبْرَحَ الْأَرْضَ حَتَّىٰ يَأْذَنَ لِي أَبِي أَوْ يَحْكُمَ اللَّهُ لِي ۖ وَهُوَ خَيْرُ الْحَاكِمِينَ
Komentar ajeta:
Pošto Jusufova braća izgubiše nadu da će uvjeriti Jusufa da im vrati brata Benjamina, zbog njihove čvrste obaveze ocu da će ga vratiti, „izdvojiše se ustranu...“ „da se posavjetuju“, tj. da se dogovore. „Najstariji među njima“, koji je svojevremeno savjetovao da Jusuf ne bude ubijen nego da bude bačen u jamu, reče: „Zar ne znate da ste se ocu svom Allahom zakleli“, da ćete mu ga vratiti; vidjeli ste kako se je teško pravdati za to, „…a i prije Jusufa upropastili“, tj. što ste mu prije Jusufa uništili. „Neću napustiti ovu zemlju, dok ne bude zadovoljan da mu se vratim“, „ili dok Allah u moju korist ne presudi“, tj. da mi omogući da uzmem brata, „a On je Sudija najbolji“.
Povezani indeksi: