A kada otvoriše tovare svoje i nađoše da su im vraćene stvari njihove, oni rekoše: "O oče naš, šta možemo više poželjeti? Evo, vraćene su nam stvari naše, i hranom ćemo čeljad našu namiriti, i brata našeg ćemo čuvati, a i jedan kamilin tovar hrane više dobit ćemo; to je neznatan tovar."
وَلَمَّا فَتَحُوا مَتَاعَهُمْ وَجَدُوا بِضَاعَتَهُمْ رُدَّتْ إِلَيْهِمْ ۖ قَالُوا يَا أَبَانَا مَا نَبْغِي ۖ هَٰذِهِ بِضَاعَتُنَا رُدَّتْ إِلَيْنَا ۖ وَنَمِيرُ أَهْلَنَا وَنَحْفَظُ أَخَانَا وَنَزْدَادُ كَيْلَ بَعِيرٍ ۖ ذَٰلِكَ كَيْلٌ يَسِيرٌ
Komentar ajeta:
Kad Jusufova braća otvoriše svoje tovare, nađoše svoje stvari vraćene. „…oni rekoše: 'O oče naš, šta možemo više poželjeti?'", tj. šta bismo poželjeli poslije ovoga... „Evo, vraćene su nam stvari naše“, a mjera nam nije umanjena, „i hranom ćemo čeljad našu nahraniti“. Ako pošalješ našega brata s nama, donijet ćemo hranu čeljadi našoj. „…i brata našeg ćemo čuvati, a i jedan kamilin tovar hrane više ćemo dobiti“, jer je Jusufovom čovjeku davao po jedan kamilin tovar, „…to je neznatan tovar“, tj. to je neznatno u poređenju sa uzimanjem njihovog brata, što bi odgovaralo tome.
Povezani indeksi: